Megdan na Tucindan
Branko Vićentijević
|
|
HOĆU, NEĆU
- Zbog čega je DOS najpre podneo, a potom povukao prigovore. Možda i zbog toga što se SPS i DSS nisu upecali na (za)bačenu udicu ili zbog toga što će, možda, politički (pre)ambiciozni Matić avanzovati za načelnika Kolubarskog okruga (ovo mesto na kadrovskoj je kvoti DHSS a u nekadašnjoj Unkovića kući sada stoluje Milan Gavrilović iz Mionice). Ubski čelnici SPS i DSS nisu, naime, bili raspoloženi za eventualnu sudsku ćeraniju. Procenili su da bi na taj način pomogli DOS-u i njegovom čelniku Zoranu Matiću, inače bivšem predsedniku SO Ub u na silu preuzetoj lokalnoj vlasti 2. novembra 2000. godine posle ubskog „događanja naroda”, potom, mimo svih rezona, i predsedniku Opštinskog privremenog veća (čitaj prinudne uprave), da ove izbore produži do nekih novih, prevremenih ili redovnioh izbora u Srbiji. Jer, septembarski izbori 2000. u Tamnavi, zbog sudskih sporova u tadašnje tri seoske izborne jedinice, nisu bili okončani ni do 5. oktobra, a onda se desilo što se desilo! Ovakvu odluku u SPS i DSS, teorijski bar, nije bilo lako doneti. Matić i DOS su naime znalački ulovili „listić viška” baš na biračkom mestu broj 44 u Muzičkoj školi na Ubu, gde se, prema rečima sekretara Opštinskog odbora SPS-a Slobodana Milivojevića, u spiskovima nalazi preko 900 birača a socijalisti „tanko stoje” (Nikola Starčević je 22. decembra u Muzičkoj školi bio tek četvrti). Mogli su se, dakle, eventualnom preokretu nadati i Zoran Matić (DOS) ali i Zoran Lončarević (DSS), pa čak i Darko Glišić (SRS). Druga strana ove izborne matematike, međutim, ukazivala je na činjenicu da bi pri istom izlasku birača – teško da bi ih na Tucindan bilo više nego 22. decembra, uz podatak da su birači lojalni SPS-u i srpskim radikalima još uvek daleko disciplinovaniji i politički zagriženiji od ostalih – Starčeviću bilo dovoljno samo deset glasova da o(p)stane u drugom krugu sa nesporno uvažavanim i respektabilnim Savom Sarićem. A možda je i najveća dobit ubskih vanrednih lokalnih izbora odličan rezultat liste GG „Za zavičaj” i njihovog kandidata za gradonačelnika Sarića. Moglo bi to, u perspektivi, biti ohrabrenje za ljude od ugleda i poverenja i van političkih partija, ovih i ovakvih, te da bi bilo dobro da se i na nekim budućim izborima oni pojavljuju na svim nivoima i dobijaju poverenje sugrađana.
